Venecija [SERBIAN]

Venecija

Raša Todosijević, 20 juni 2013.

XIV verzija.

Evo me u Veneciji. Bella Venezia! Šetam Djardinima, šetam pustim Kastelom. Naokolo vlaga, trulež, sirotinjska tišina i neka mutna sećanja na one davnašnje pohode kuge. Lunjam zajedno sa mojim starim prijateljem iz Japana. Ja jedem sladoled, jedem famozni italijanski gelato a moj kosooki prijatelj nema sladoled. Šta će kog vraga Japancu sladoled. On će tu negde u prolazu da smaže suši sa masnim lososom. Napokon smo se nagodili da odemo u jedan kineski restoran; restoran se nalazi sasvim blizu trga Svetog Marka. Tamo smo se nakrkali ukusnih jela. Onako sit i presit jedva sam se dokotrljao do hotela. Hotel je posh, baš na Trgu Svetog Marka; posluga, onako. Sa prozora mog apartmana gledam turiste; gledam plebejce. Bog te pita šta ti ugursuzi ovde traže – razmileše se vetrovitom pjacom ko’ šašavi miševi. Pljucnem ti ja nadole dva tri puta, zatvorim prozor, izvalim se na krevet i polako tonem u san. Onda sanjam kako sa mojim japanskim prijateljem u kineskom restoranu jedemo kineske djakonije, brda djakonija; onda se ja sa prepunim stomakom teturam ka hotelu, onda otvaram prozor koji gleda na trg Svetog Marka; onda zveram u svetinu koja se naokolo razmilela kao da su drogirani pacovi, onda ti ja na te drogirane turiste pljucnem nekoliko puta, zatim zatvaram prozor jer mi smeta njihovo cijukanje pa zatim, zadovoljan sobom, blažen čekam umilnu Sapfo da mi ta preplanula cura svojim nežnim prstima sklopi moje sanjive oči. Sanjam kako ja, baš ja, ja, glavom i bradom, odeven u vatreno crvenom fraku, iz prozirnih ručica naskroz golišave severnjačke princeze primam povelju Nobelove nagrade. Dobijam Nobelovu nagradu za fizku ali je gospodinu Krleži zbog toga jako krivo. Gosn Miroslav, poznato škrabalo, loče moj plemeniti schnaps, starački mljacka vilicom i kmeči od muke. Ja ga iskreno sažaljevam; žalim ga i kao čoveka i kao rodjaka po peru ali mi ipak dodje nekako toplo oko srca zato što sam ja dobio Nobela a ne on. Eto kakav je čovek, uvek prvo misli na sebe.

Venecija Raša Todosijević, 20 juni 2013. XIV verzija. Evo me u Veneciji. Bella Venezia! Šetam Djardinima, šetam pustim Kastelom. Naokolo vlaga, trulež, sirotinjska tišina i neka mutna sećanja na one davnašnje pohode kuge. Lunjam zajedno sa mojim starim prijateljem iz Japana. Ja jedem sladoled, jedem famozni italijanski gelato a moj kosooki prijatelj nema sladoled. Šta […]

Povezane vijesti