Ilza [SERBIAN]
Ilza
Raša Todosijević 2014.
Pre mnogo-mnogo godina Marinela i ja smo živeli u Antverpenu. Stanovali smo u ulici Kerkstraat. Zaboravio sam broj kuće. Možda je to bio broj 5 ili možda broj 11, vrag bi ga znao. Nisam siguran niti je to sada važno. U potkrovlju pristojne trospratnice imali smo lep stan a u produžetku, na istom nivou, veliki svetli atelje. U ta davna vremena Kerkstraat je bila mirna i ne mnogo prometna ulica. Ne znam kako je tamo sada. Na krovu je bio nakošen prozor pa smo sa njega mogli da gledamo nebo severa i antverpenske krovove. Milina jedna. Svakog jutra, kada bi otvorili taj kosi prozor u kuhinju bi nam neizostavno doletela ulična golubica. Marinela i ja smo se dogovorili da je nazovemo Ilza i mi smo je smatrali našom kućnom ljubimicom. Ilza bi se obično ugnjezdila na orman i tu bi mirovala, često bi gugutala ili bi, kada joj dune, sletela meni na rame. Ako bi mi Marinela prišla Ilza bi se nezadovoljna nakostrešila pa smo napokon shvatili da je ona zaljubljena u mena i da je ljubomorna na Marinelu.
Jednog dana, rano ujutru, po gadnoj kišurini, beše pozna jesen, ušli smo u taksi i odvezli smo se na aerodrom. Pre nego što sam ušao u automobil pogledao sam gore ka krovu i pomislio: gde li je sada naša Ilza? Više se nikad nismo vratili u Antverpen.