Bura [SERBIAN]
Bura
Raša Todosijević
U svojim memoarima, pod naslovom «Bura», 1) štampanim u Ahenu (Aachen) 2002, Wolfgang Vincke, čovek pozorišne scene i pouzdani svedok mutnih vremena na Balkanu, osvrćući se na svoje dugogodišnje prijateljstvo sa Dragoljubom Todosijevićem doslovce ovo beleži:
« 6 januara 1994 godine, negde oko 11 sati pre podne, sklanjajući se od susnežice, Dragoljub je ušao u gotovo prazan i tih restoran hotela «Moskva». Ne skidajući sa sebe težak zimski kaput on sede kraj omanjeg stola sa okruglom mermernom pločom, tik uz prozor, a kelneru je poruči da mu ovaj donese čašu kuvanog vina. Na sredini stola beše ružna aluminijumska pepeljara a kraj nje je ležao – ili se to njemu samo pričinjavalo od spleta mermernih šara – jedan sparušeni leptir zelenih krila sa tamno plavim mrljama. Kelner mu je doneo vino ali je Dragoljub sebi uvrteo u glavu da ga to sâm Sotona – u crnoj i izlizanoj kelnerskoj odeždi – nudi, bolje rečeno kuša, blistavom čašom punom sveže krvi.»
Napomena:
1) Knjiga o kojoj je reč, pozamašna po broju stranica i u luksuznom kožnom povezu, štampana je u začudjujuće malom tiražu od 250 primeraka. Koliko je verovati tvrdnjama boljih poznavalaca umetničke atmosfere na severu Nemačke, «Bura» nije bila vidjena po izlozima knjižara niti je o njoj – što je u sledu okolnosti sasvim razumljivo – bilo šta zabeleženo u lokalnoj štampi. Hubert Klocker mladji, sin jedinac pokojnog Huberta Klockera, izdavača «Bure», sa žaljenjem je utvrdio da se u njihovoj porodičnoj biblioteci ne nalazi ni jedan primerak te fascinantne memoarske tvorevine. Poduhvat oko «Bure», veli Hubert, nipošto nije proticao u žurbi ali je odmah posle koričenja ceo tiraž navrat-nanos iznesen iz štamparije. Može se pretpostaviti da Wolfgang Vincke – koji je, a i to da pomenemo, iz svog džepa starom Klockeru bez odlaganja platio štamparske troškove i bez gundjanja podmirio one paprene knjigovezačke izdatke – uopšte nije mislio na novčanu dobit niti je mario za čitaoce. Hubert mladji takodje dodaje da mu je gospodin Vincke jednom prilikom, dok su njih dvojica u skladištu štamparije birali papir, u poluglasu, nekako dečački uznesen, rekao da će manji broj knjiga, valjda desetak komada, pokloniti prijateljma a ostatak će dati na čuvanje ljudima londonskog ogranka The Sand Path Society.