Aksiom [SERBIAN]
AKSIOM
Raša Todosijević, 25.06.2006 koregirano
Primera radi, ako bi puž i bodljikavi jež pokušali da predju prometnu ulicu ili zakrčen autoput, kladim se u jedan prema milion da ni puž ni jež ne bi uspeli živi da se dočepaju druge strane. Siguran sam da bi ih u medjuvremenu pregazio nečiji Kadilak, nečiji Mercedes ili možda prašnjavi Volvo. To je ona vrsta istine koja je jasna sama po sebi i kojoj nije potreban dokaz. Puž i jež su mali, spori i slabi a automobili su veliki, brzi i jaki pa nas zato gore navedena tvrdnja nikad neće odvesti do protivrečnog zaključka. Da li ste ikad čuli, da li ste videli na televiziji ili pročitali u novinama da je neki puž svojom teškom sluzavom stopalom negde, bilo gde, u Teksasu ili Moldaviji, pregazio teretni kamion? Naravno da niste. Možda u Srbiji, ali se to ne računa.
Gledajući okom statističara zaključujem da moćni šoferi, te pogane drumske sirovine, uvek gaze slabašne puževe. Bog okleva, Bog se koleba, svira u gajde, pa nikako da skupi dovoljno gradjanske hrabrosti i počne otvoreno da radi u korist tih bespomoćnih i blentavih stvorenja. On bajagi nešto filozofira; sa nebeske terase trese svoju ljubav prema istini kao da je ljubav prema istini babina jastučnica. Eto lepog dokaza da nema Boga. Kada bi Bog postojao zar bi se ta sedokosa starina u beloj tunici uopšte držala hijerarhije ili prioriteta; zašto bi mu štrokavi kamioni i naljoskani vozači bili važniji od trezvenih ježeva?
I pored svih primedbi možda Bog ipak postoji; možda njegov božanski bitak ume vešto da eskivira glupa pitanja i najezdu očiglednih istina.
Koga danas zanimaju očigledne istine?
Baš nikoga!