1 Novembar 1999 [SERBIAN]
1 NOVEMBAR 1999
Raša Todosijević, 1.11.1999.
Pre podne
Po Beogradu su se razmileli svakojaki bogalji. Pravi pravcati bogalji. Pojavili su se bogalji koje prose. Sednu ti oni tako na prljav i hladan trotoar, ispred sebe stave kartonske kutije, kape, prazne konzerve, svoju polumrtvu decu ili nešto slično tome. Onda ispruže ruke i stanu da kukumavče za novac. Neće da rade ali hoće novac. Uz sve to narod je počeo da piša po ulicama. Uglavnom to čine muškarci. Pišaju ti oni i danju i noću, svuda gde stignu, bez stida, gde god im padne na pamet, kao da su u Helsinkiju.
Posle podne
Iz novog "Audija" tamno plave boje izleteše tri elegantno odevena čoveka. Te se spodobe, reklo bi se ugledni srpski biznismeni, ustremiše pravo na mene. Dok sam ja onako bezazlen, pravi umetnički cvetak, sav u čudu, u toj nevidjenoj zbrci, razmišljao o čemu je reč, i šta se to danas zapravo zbiva u širokim dušama naših pravoslavnih komunista, kreteni mi oteše tek otvorenu kesu sa dve stotine grama uvoznih napolitanki koje sam ja čas ranije kupio u jednom malom kiosku baš preko puta beogradskog sajma.